Tišina kuće nakon njenog odlaska

Nakon što je Dana otišla na studije, kuća je postala bolno prostrana. Zidovi i nameštaj se nisu promenili, ali sve je izgledalo preveliko. Njena stolica u kuhinji, njena omiljena šolja, pa čak i mali nered koji je ostavljala blizu vrata, postali su stvari za kojima su njeni roditelji čeznuli.

Majka je pre odlaska govorila: "Kuća će konačno biti mirna." Ali prve noći je ušla u Daninu sobu i sela na krevet plačući. Otac je prolazio pored vrata sobe i usporavao korake, a da nije ušao.

Dana se javila trećeg dana. Pokušala je da izgleda snažno i veselo, pričajući o stanu, univerzitetu i novom gradu. Majka se smejala sa njom, a zatim brzo brisala suzu. Otac je ozbiljnim glasom rekao: "Pazi na sebe." Zatim je dodao posle tišine: "I nedostaješ nam."

To je bio prvi put da je to rekao tako otvoreno. Dana je zaćutala na trenutak, pa rekla: "I ja vas."

Tokom dana, svi su naučili novi oblik ljubavi. Majka je slala slike hrane, otac je slao vesti o vremenu kao da je štiti od hladnoće iz daljine. A Dana, koja je mislila da putovanje znači samo slobodu, otkrila je da srce ostaje vezano za kuću koja zna miris njenog detinjstva.

Tokom prvog odmora, kada se vratila, kuća je bila ista, ali je izgledala toplije. Majka je potrčala ka njoj, a otac je stajao iza njih pokušavajući da sakrije suze. Dana se nasmejala i rekla: "Vidljivo je da je kuća bila mirna bez mene."

Otac je odgovorio: "Bila je nepotpuna, a ne mirna."

Od tog dana, Dana je shvatila da se neke kuće ne mere po svojoj površini, već po glasu koji ih ispunjava.