Prvi susret u praznoj zgradi… i nisam znala da je to početak priče

Ja sam Hedil... i moram priznati, bilo je leto 2018, vrućina koja oduzima dah u Amanu.
Nakon meseci svakodnevnog četa na WhatsAppu, odlučili smo da se sastanemo prvi put. On je izašao prvi sa univerziteta, a ja sam izašla posle njega. Hodala sam za njim malo dok se nismo udaljili od fakulteta, onda smo se sreli, ušli u auto i otišli u praznu stambenu zgradu na poslednjim spratovima. Ne mogu zaboraviti prvi zagrljaj... zagrlio me jako, i poljubio me na usnama sa strašću koju nisam mogla zaboraviti.
Bila sam obučena u gaćice i brus i prozirnu bluzu ispod koje su farmerke, a preko njih abaja sa dugmadima. Otvorio je prvo dugme, i pokušao da ubaci ruku... stisnuo mi guzu i celo telo. Zadrhtala sam jako, uplašila se, i brzo se povukla i sišla sa zgrade.
Potrčao je za mnom... šetali smo dugo satima ulicama grada, i nisam osećala umor uopšte. Bila sam veoma srećna, smejala se, i osećala kao da mi srce leti. Ispratio me do parkinga da se vratim, a ja još nisam mogla da poverujem šta se dogodilo. Ovo je bio prvi susret...
I nisam znala da je to početak priče