Сваког четвртка сам му лагала – Други део: Позив који је све обрнуо

Nastavljao sam da gledam u Samerovo ime na Kreminom ekranu, kao da ne razumem slova.

Samer… moj muž.

Polako sam podigao pogled ka Kreminu.

Rekao sam:

— „Zašto Samer zove tebe?"

Nije odgovorio.

Zatvorio je telefon i stavio ga na sto, a zatim je napravio korak unazad od mene.

Iznenada, nestao je onaj samouvereni čovek koji je pre par trenutaka govorio da se boji da ću ga ostaviti. Postao je zbunjen, tražeći rečenicu koju nije mogao da pronađe.

Rekao sam glasnije:

— „Kerim… kako si ti upoznao mog muža?"

Duboko je uzdahnuo.

— „Hale, stvar nije onakva kako ti misliš."

Nasmehnuo sam se nervozno.

— „To je rečenica koju se najviše bojim da čujem kada razumem sve."

Protegnuo sam ruku ka svojoj torbi.

Hteo sam da izađem.

Ali je brzo rekao:

— „Samer je moj prijatelj."

Zastao sam.

Okrenuo sam se ka njemu.

— „Šta?"

— „Nije bliski prijatelj… ali ga poznajem već neko vreme."

Osećao sam kao da se zemlja pomera ispod mene.

— „Od kada?"

Rekao je:

— „Oko godinu dana."

Godinu dana?

Celu godinu je Kerim poznavao mog muža, a ipak, kada mi je poslao tu prvu poruku, ponašao se kao da ne zna ništa o mom životu osim onoga što sam mu ja ispričala.

Rekao sam:

— „Kako ste se upoznali?"

Sedao je na ivicu kauča i prekrstio ruke preko lica.

— „Posao. Ušli smo u kratak projekat zajedno, a nakon toga smo nastavili da se čujemo."

Počeo sam da preispitujem svaki razgovor koji smo imali proteklih nedelja.

Svako njegovo pitanje o Sameru.

Svaki put kada me je pitao kada se muž vraća kući.

Svaki put kada je na čudan način znao da će Samer biti zauzet.

Osećao sam mučninu.

Rekla sam:

— «Dakle, znao je da je on moj muž od prve poruke?»

Nije me pogledao.

To je bilo dovoljno.

Prišla sam mu i udarila ga.

Udarac nije bio toliko jak koliko je bila moja unutrašnja bes.

Rekla sam:

— «Bolesnik si ti.»

Podigao je glavu i rekao:

— «Sačekaj i slušaj me.»

— «Ne želim da slušam.»

— «Samir je prvi pričao o tebi.»

Zamrzla sam ruku iznad svoje torbe.

— «Šta je rekao?»

Šutao je.

Rekla sam:

— «Pričaj!»

Dugo me je gledao, pa je rekao:

— «Rekao je da imate problema… i da je vaša veza gotova, skoro.»

Osetila sam kako se nešto unutra unutrašnje ruši.

Ne zato što je Samir rekao da je naš brak težak.

To sam već znala.

Ali činjenica da je sedeo ispred stranog muškarca i pričao o meni… o našoj vezi… o našem tihoj spavaćoj sobi… učinila je da se osećam kao da je moj privatni život bio izložen nekome koga nisam znala da me posmatra.

Rekla sam:

— «I onda si odlučio da probaš svoju sreću sa mnom?»n

Brzo je rekao:

— «Ne.»

— «Nemoj da lažeš.»

Ustao je ispred mene.

— «Hale, pitao sam ga više puta. Samir je pričao na veoma čudan način.»

— «Šta znači čudan?»

Zastao je.

Onda je izgovorio rečenicu koja me je na trenutak naterala da zaboravim da sam bila na ivici da odem.

— «Govorio je da je siguran da ćeš ga jednog dana izneveriti.»

Gledala sam ga uporno.

— «Samir je to rekao?»

Zaklonio je glavom.

Smehla sam se kratkim, prisilnim smehom.

— «Zato što je zaboravio da sam tu, postao je siguran da ću ga izneveriti?»

Kerim nije odgovorio.

Onda je telefon ponovo zazvonio.

Samir.

Ovog puta sam rekla:

— «Odgovori.»

Pogledao me je.

— «Хале...»

— «Реци одговор.»

Отворио је позив и ставио телефон на звучник.

Самин глас је дошао потпуно природно:

— «Где си, Каре?»

Карем је погледао у мене.

Погледом сам му рекла: не реци моје име.

Одговорио је:

— «У стану.»

Настала је тишина од једног тренутка.

Затим је рекао Саме:

— «Само ти?»

Осећала сам како ми се срце бучно лупа у грудима.

Карем је рекао:

— «Аха... зашто?»

Саме се насмејао.

Али његов смех није био умирујући.

Рекао је:

— «Ништа. Само сам хтео да се уверим.»

Затим је додао:

— «Слушај... ако ти се Хале јави или разговара с тобом данас, не одговарај јој.»

Погледала сам у Карема.

Више ништа нисам разумела.

Карем је рекао:

— «Зашто?»n

Саме је рекао:

— «Јер ми је рекла да иде код своје другарице, а њена другарица је пре пар минута објавила причу из ресторана у Рамали.»

Задрхтала сам.

Саме је наставио:

— «Очигледно је да ми лаже.»

Затим се поново насмејао и рекао:

— «Могуће је да су моје сумње на крају биле тачне.»

И прекинуо је позив.

Тишина у стану је била дуга.

Карем се није померио.

А ја сам покушавала да схватим шта сам чула.

Саме зна да лажем.

Али не зна где сам.

Барем... то сам мислила.

Рекла сам:

— «Морам да идем.»

Карем ме је ухватио за руку пре него што сам стигла до врата.

Повукао ме је брзо.

— «Не додируј ме.»

Рекао је:

— «Хале, сачекај. Мораш да сазнеш нешто.»

— «Довољно је тајни за једну ноћ.»

— «Саме није сумњичав у тебе од данас.»

Погледала сам га.

— «Шта мислиш?»

Пришао је мало ближе и спустио глас.

— „Oduzelo je vreme dok me nije pitao za tebe."

— „Za mene?"

— „Pitao je da li si pričala sa mnom… da li si pokušavala da stupiš u kontakt sa mnom… da li si me slučajno srela."

Osetila sam kako me preplavljuje hladnoća.

Rekla sam:

— „Dakle, on zna da si ti bio moj kolega na fakultetu?"

Povukao je glavom.

— „Zna mnogo više od toga."

Nisam razumela.

— „Više od čega?"

Kerim je uzdahnuo.

— „Hale… prva komunikacija Samira sa mnom nije bila zbog posla."

Tišina.

Zatim je rekao:

— „On je bio taj koji me je kontaktirao."

Više nisam čula ništa osim kucanja mog srca.

— „Zašto?"

Kerim me je pogledao, a u njegovim očima je bilo nešto što liči na strah.

— „Hteo je da sazna da li te i dalje voliš."

Korak nazad.

Sve se odjednom prevrnulo.

Prva poruka.

Kafa bez šećera.

Pitanja.

Sastanak.

Čak i ovaj stan.

Rekla sam:

— „Sačekaj…"

Podigla sam ruku ka ustima.

— „Govoriš mi da je Samir znao za tebe pre nego što si mi se javio?"

Kerim je rekao:

— „Da."

— „I znao je da bi ti možda pričala sa mnom?"

Nije odgovorio.

Rekla sam:

— „Kerim… je li Samir tražio od tebe da mi se javiš?"

Pogledao je u pod.

I tu sam znala.

Pre nego što je progovorio.

Osetila sam kao da su svi trenuci koji su me činili da se osećam poželjno odjednom postali smešan prizor u kojem sam ja bila poslednja koja je razumela.

Rekla sam slomljenim glasom:

— „Da li je sve ovo bio test?"

Kerim je brzo podigao glavu.

— „Na početku… da."

Zatvorila sam oči.

Samo nekoliko sekundi.

Ali bilo je dovoljno da osetim kako se moj ceo brak ruši iznutra.

Rekla sam:

— „A posle?"

Rekao je:

— „Potom su se stvari promenile."

— „Šta se promenilo?"

Prišao je.

— „Ja."

Otvorila sam vrata.

Nisam želela da čujem više.

Silazila sam stepenice brzo, ruka mi se tresla dok sam tražila ključ od automobila.

Ali pre nego što sam stigla do njega, stigla mi je obaveštenja na telefon.

Poruka od Samira.

Otvorila sam je.

Bila je slika.

Moja slika kako ulazim u zgradu stana pre manje od pola sata.

Ispod je pisalo:

„Ne kasni kod svoje drugarice… Čekam te kod kuće."

Stala sam usred ulice i osetila kako mi krv nestaje iz lica.

Jer slika nije bila snimljena sa nadzorne kamere.

Snimljena je iz automobila koji je stajao tačno ispred zgrade.

Podigla sam pogled ka ulici.

Automobil je nestao.

I tek u tom trenutku sam shvatila najstrašnije:

Samir nije pokušavao da sazna da li ću ga izneveriti.

Samir je znao da ću doći… i čekao je da vidi dokle ću stići.

Nastaviće se… 🔥
Čekajte treći deo uskoro na Movies Best.
Istina koju će Hala otkriti nakon povratka kući promeniće sve…