Сваког четвртка сам му лагао – Седми део: После кревета

Hala je sedela na podu, leđa naslonjena na vrata spavaće sobe, zatvorena čvrsto kao da štite od spoljnog sveta. Telefon u njenoj ruci osvetljava lice hladnim belim svetlom, a poruka od Karima ispunjava ekran. Nije bila obična poruka; bila je dokument, možda čak i ispovest napisana digitalnim rukopisom bez milosti. \n\nKarem je počeo da piše, a njegove reči su tekle brzo, kao da je čekao ovaj trenutak mesecima, od one noći u starom stanu koji niko nije uspeo da ispriča u potpunosti. \n\n„Hala," počeo je u poruci, „misliš da je ono što se desilo bila samo trenutna slabost, ili da je Rana bila „slomljena", kako ti je Samer rekao. Ali istina je mnogo oštrija od toga. Rana nije bila slomljena. Bila je potpuno jasna. Shvatala je sve i kontrolisala svaki korak."

Halaa je pročitala reči i njeno srce je ubrzalo, ne od straha, već od užasavajućeg shvatanja. Čitala je detalje one noći u staroj kući, detalje koje Samer nije video, niti je ona videla. Karim je napisao kako je završio Ranin san, ne suzama ili vikanjem, već mirnim i jasnim pogledom. Kako je ona čekala, i kako je znala da će Samer doći kasnije, a Karim pre njega.

„Nisam znao da Rana planira", napisao je Karim, „ali kada sam ušao u sobu, zatekao sam Ranu kako sedi na ivici kreveta, u crnoj haljini, gledajući me hladnim osmehom. Nije plakala. Nije tražila pomoć. Rekla je: 'Karime, Samer misli da mi je potreban mir, ali meni je potreban osvet. A ti, ti si alat.'"

Halaa je prestala da čita na trenutak, duboko udahnula. Reči su joj probijale grudi. Nije se radilo o nasumičnoj neveri; bila je to namerna zavera. Rana, njena sestra, koristila je Krima kao sredstvo osvete prema Sameru, a Krim, njen bivši kolega, bio je njen saveznik u tom planu.

„Zašto?" napisala je Halaa u razgovoru, ali pre nego što je Krim odgovorio, on je nastavio da piše.

„Jer Samer", napisao je Krim, „je mislio da kontroliše sve. Mislio je da može da spava sa Ranom, pa se vrati Halai, pa da opravda sve. Ali Rana je znala. Znala je da Samer vara, i znala je da Krim vara. I htela je da svi osete isti bol koji je ona osetila."

Halaa je osetila dubok šok. Nije bila jedina žrtva; bila je deo igre. Samer, Rana i Karim su svi glumili uloge u predstavi u kojoj je ona bila centar, ali su oni držali konopce.

„Nisam znao da Rana planira ovo", napisao je Karim, „ali kada sam je video, shvatio sam da je sve deo plana. Ona je znala da će Samer doći, da će Karim doći i da će Halaa otkriti sve. Želela je da svi osete krivicu, izdaju i slom."

Halaa je pročitala poruku, suze su joj tekle, ali to nisu bile suze tuge, već besa. Besnila je na sebe, na Samera, na Ranu i na Karima. Besnila je na svakoga ko je bio deo ove igre.

„Ne vraćam se", napisala je Hala u razgovoru, „ne vraćam se ni vama. Ne vraćam se Sameru, ni Rani, ni Kerimu. Počinjem ispočetka, ali vi više nećete biti deo toga."

Pre nego što je Kerim pročitao odgovor, njen telefon je ponovo zadrhtao. Ovoga puta, poruka je bila od Samera. „Hale, molim te, vrati se. Moramo da razgovaramo. Moramo da rešimo sve."

Hala je pogledala poruku, pa zatim Kerimovu. Čitala je reči, a u glavi joj se čuli glasovi. Čula je Samerov glas kako kaže: „Volim te", Ranin glas kako kaže: „Mrzim te", i Kerimov glas kako kaže: „Želim te."

Затим је Хала затворила разговор, подигла телефон и отворила прозор станa. Хладан ваздух ушао је у собу и смирио њен гнев. Прочитала је поруку од Самара, а затим написала један одговор: „Не враћам се. Поново почињем, али ти нећеш бити део тога."

Затворила је телефон и ставила га на под. Погледала је у врата, па у прозор. Одлучила је да не опрости и да се не врати. Одлучила је да почне изнова, али без иједног од њих.

Онда је чула звук споља. Звук аутомобила, па звук отварања врата. Била је Рана. Рана је стајала на балкону, гледајући је хладним осмехом. Рана се осмевала, као да зна да ће Хала сазнати све.

„Сада знаш", рекла је Рана, „знаш да је све било план. Да је све било игра."

Хала јој је погледала, па рекла: „Ти ниси била сломљена. Ти си играла."

„Да", rekla je Rana, „igrala sam se. Igrala sam se s tobom, sa Samerom, sa Karemim. Igrala sam se sa svima."

Hala ju je pogledala, pa rekla: „Ti nisi igrala. Igrala si se samo sa mnom."

„Da", rekla je Rana, „igrala sam se s tobom. Igrala sam se s tobom jer si ti bila jedina žrtva koja nije znala."

Zatim je Rana ušla u sobu i pogledala u Halu. „Sve je bila igra."

Potom je Rana izašla iz sobe i zatvorila vrata za sobom. Rana se smejala, kao da je znala da će Hala otkriti sve.

Hala je pogledala u vrata, pa u prozor. „Počinjem ispočetka, ali ti nećeš biti deo toga."